2
Svaka "prijateljska" pozajmica, veća od 10.000 evra, moraće da bude overena kod notara, predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, čiji je predlog u četvrtak usvojila Vlada Srbije. Granica je stavljena baš na ovaj iznos, pošto je 10.000 evra limit za gotovinske transakcije prema Zakonu o sprečavanju pranja novca - sve uplate preko toga, moraju da idu preko računa u banci.
„U našem pravnom sistemu ne postoji obaveza sačinjavanja ugovora o zajmu u novcu u obliku javnobeležničke isprave. Većina ovakvih transakcija između fizičkih lica nevidlјiva je za kontrolni aparat tokova novca, te se ovakva obaveza uspostavlјa zarad finansijske discipline i pravne sigurnosti. Javni beležnici kao nosioci javnih ovlašćenja će potvrđivanjem (solemnizacijom) ovih ugovora privatne isprave konvertovati u javne, pri čemu se ustrojava i registar takvih ugovora radi kontrole i uvida Uprave za sprečavanje pranja novca u realnom vremenu“, stoji u obrazloženju zakona.
Relevatno stanje je, dodaje se – takvo da se posrednim putem dolazi do saznanja o pravdanju određenih tokova novca i kapitala, odnosno imovine učinjenim zajmovima, naročito kada je reč o – građanima.
„Ovakvo pravdanje može biti i usmeno ili sadržano u izjavama svedoka. Ovo zbog toga što se pravnim okvirom ne traži poseban oblik u kojem se ugovor o zajmu sačinjava. On može biti i usmen, ali i pismen, ali bez overe bilo koje vrste“, ukazuje zakonopisac.
U predlogu izmene propisa se podseća da je, prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, limit za gotovinske transakcije je 10.000 evra.
„Sve izvan tog limita mora da prati protok na računu kod poslovne banke. Ovakvo rešenje u kontekstu fizičkih lica Upravi za sprečavanje pranja novca ne daje aposolutni uvid. Ovo zbog toga što je većina zaštitnih mehanizama razvijena za pravna lica, a ne i za fizička. Solemnizacijom (potvrđivanjem) ovih ugovora dobija se zaokružena slika zajmova od 10.000 evra i više. Praćenje ove oblasti koju Ministarstvo pravde normativno uređuje se može postići i sagledavanjem stanja i podataka iz budućeg registra, tako da se u svakom momentu ova aktivnost može pratiti“, pojašnjava se u predlogu zakona.
Registar ugovora o zajmovima vodiće se u okviru istog softverskog rešenja kao za ugovore o prometu nepokretnosti.
„Ministarstvo pravde razvija poseban modul (naslova registar ugovora o zajmu) sa rubrikama za unos (zajmodavac/zajmoprimac/iznos zajma/rok vraćanja i valuta) u okviru već postojeće aplikacije za evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti“, pojašnjava se u predlogu zakona.
Prema novom propisu, javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan potvrđivanja (solemnizacije).
„Javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o zajmu novca dužan je da overen prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde. U registar o ugovorima o zajmu novca javni beležnik je dužan da upiše identifikacione podatke o zajmodavcu i zajmoprimcu (ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresu prebivališta ili boravišta), kao i podatke o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca”, stoji u predlogu zakona.
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
