0
U novoj epizodi emisije "Ispovest" donosimo vam životnu priču glumice Ljiljane Jakšić.
Ljiljana Jakšić, poznatija kao Salveta je u našoj emisiji „Ispovest„, autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, po prvi put otvoreno progovorila o svom odrastanju, periodu školovanja u Prokuplju, a onda i odlasku na akademiju u Novi Sad.
PROČITAJTE JOŠ:
Ljiljana je nakon završene akademije bila deo Subotičkog pozorišta, a punih deset godina putovala je širom bivše Jugoslavije i kako ističe to joj je bio najlepši periodu u karijeri, a 1995. godine se doselila u Beograd.
Ipak, narod je najviše zna po ulozi Salvete u serijalu Kursadžije.
Ona je sa nama podelila i najintimnije trenutke svog života. Naime, glumica svoju ćerku Dariju rodila u 52 godini, nakon pete veštačke oplodnje, a kako je izgledao taj period, Ljijana je ispričala u našoj emisiji koja se nalazi na početku ovog teksta.
Kada se rodila ljubav za glumom?
„U ranom detinjstvu. Živela sam u Prokuplju, oni imaju divno amatersko pozorište. Rad sa decom je divan, usmerava ih na pravi put, to se i meni desilo. Moja starija sestra je već igrala u amaterskom pozorištu, ja sam pokušavala sa dramskom sekcijom u školi, ali sećam se da mi je nastavnica rekla posle čitanja nekog teksta ‘nikad glumica nećeš biti’. Posle godinu dana sam zaigrala u tom pozorištu i tu sam odigrala pet-šest uloga. U tom pozorištu mi je posebno značajna predstava ‘Smrt Omera i Merime’, tu sam igrala naravno Merimu. Tada sam imala običaj da sama odem u salu, satima sam prolazila tekstove, na 1000 varijanti, govorila sam ‘moram to da odigram stvarno’.“
Da li pamtite neke komentare posle predstave, da li vas ljudi čekaju, da li vam prilaze?
„Moram da ispričam jučerašnju situaciju, igrala sam predstavu ‘Moj otac Vuk Karadžić’, u kostimu iz onog vremena. Publika nije disala, a posle aplauza je bilo i suza, jer je to tragična sudbina. Jedan gospodin je rekao da ga je to toliko ganulo da se suzdržavao da ne zaplače i ima potrebu da kaže da ga je tekst dirnuo. Dama do njega je dodala ‘ja bih predložila da se posle predstave dodeli čaša vode publici’ jer ona posle takve predstave ne može na ulicu. E, to su one stvari zbog kojih se radi predstava, publika je 20 minuta sedela, to je bio divan doživljaj.“
Koliko su glumci zarađivali od rada u pozorištu osamdesetih i devedesetih?
„Mi smo imali neke sasvim normalne plate, imali smo neki varijabilni deo koliko radiš toliko dobiješ, tih godina je moglo normalno da se živi, tada nisam osećala nikakvu krizu, kasnije i poslednjih godina je to neka druga priča, ali dokle god sam radila u KPGT-u, Ljubiša je znao da nagradi svoje glumce i bila je to solidna plata i nisam morala da radim okolo.“
Na šta ste najviše ponosni u svojoj karijeri?
„Teško pitanje, najviše sam ponosna na to što sam uvek radila na 120 stepeni, nikada nisam prelazila preko nečega, nikada mi nije bilo nešto manje važno, htela sam da uvek uradim najbolje moguće od samom početka do danas. Nije važno da li sedi jedan gledalac ili njih 1000.“
Da li ste ponosni na ulogu Salvete u Kursadžijama?
„Ponudili su mi serijal Kursadžije i šira publika me identifikuje kroz lik Salvete, ali meni to ne smeta, jer to znači da je ta Salveta odigrana tako da su ljudi poverovali da sam ja ta Salveta, ja sam svoj posao uradila, sa radošću sam igrala to. Serijal je bio takav da su se pričali vicevi, sa istim žarom sam radila u serijalu ‘Plesom do snova’, sa Mićkom Pantovićem iz Kosovske Mitrovice za jednog malog Iliju sa Kosova.“
Po tom ulozi vas publika najviše pamti, koliko vam je to promenilo život u glumačkom smislu?
„Uticalo je to na karijeru u nekom smislu. Kursadžije su se mnogo često emitovale, a našem narodu je u to vreme bilo potrebno mnogo smeha, smeh je lekovit, u tom scenariju nije bilo ništa ružno, a neki su to osuđivali, bilo je psovki, ali to nije strašno. Pogođeni su ti likovi i narod se smejao, mnogo. Sećam se da su naši ljudi po čitav karton CD-ova nositi širom regiona da se to gleda. Jedan kolega mi je rekao da je to bila planetarna popularnost jer je pogođen trenutak, jer je narodu trebao smeh i mi smo to uradili lako i šarmantno. Nemam ništa protiv toga što me ljudi oslovljaju kao Salveta. A šta mi je donelo u profesionalnom smislu, mnoge kolege su posle toga zazirale od mene tokom tog projekta, kao da je to nešto pogrdno što smo mi uradili, bilo je silnih kritika, ali nisam obraćala pažnju meni je u svemu najvažnija publika. Ja sam od tog serijala, posle desetak godina dobija jednu ulogu tipsku, hoću reći kao da su me izvukli iz fioke, u jednoj seriji sam odigrala Stevku. To su mi donele Kursadžije u profesionalnom smislu, žao mi je što me više nije bilo jer smatram da mogu mnogo toga da odigram. Žao mi je što me nije bilo na velikom platnu, nisam nikada igrala u filmu, ali nikada se ne zna, ja sam optimista.“
U Skadarliji pevate tri puta nedeljno?
„To je poseban deo moje životne priče, samo sam četvrtak, petak, subota od 21 do 23 časa. Tamo sam počela da pevam 1998. godine, četvrt veka sam ja u Skadarlji, počelo je tako što sam ja otišla da pozdravim neke specijalne goste i nešto odrecitujem i kada su shvatili da ja to mogu, a to su pre mene glumci radili i ja sam samo ušla u red tih glumaca, Ljubica Janićijević, Radomir Šobota, Peđa Stanić, Dobrila Ilić i Zorica Jovanović, a poslednjih 25 godina, ja to radim u liku dame Skadarlije. To je posebno zadovoljstvo, mnogo se razlikuje početak mog rada i sada, ali sve se menja u životu, pa i Skadarlija, pokušavam da ostanem kao glumac u boemskoj Skadarliji i danas, zahvalna sam što me prihvataju kao nekoga ko odrecituje, unese raspoloženje, dođe u kostimu iz davnih vremena ili je dobro da se obratim njihovim gostima na nekoliko jezika, na engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom i ispričam tu Skadarlijsku priču.“
Da li je vaša ćerka nasledila talenat za glumu ili muziku?
„Mislim da ima talenta, ali videćemo uostalom, peva u horu kod Leontine u ‘Čarolijama’. U četvrtom razredu se sama upisala u dramsku sekciju, ja joj nisam ništa pominjala. Išla je na gimnastiku, sada ide na odbojku i engleski, ali eto na dramsku se sama upisala. Hoću da ispratim i vidim o čemu se tu radi. Voli da pogleda predstavu, mama joj je najbolja glumica na svetu, voli da pogleda mamine slike. Sada je bila u muzeju gde sam igrala predstavu pa je tako zdušno aplaudirala, moje šešire iz Skadarlije redovno hoće da proba i sve kostime. Nauči neku pesmicu i onda kaže ‘mama sad stani da vidiš kako ja’ i eto. Voli da imitira i pogodi segment koji treba izvući.“
Da li vas je uloga majke promenila?
„Mislim da jeste, ja trčim i jurim ali sa manje nervoze to radim. Oplemenilo me, postala sam mekša dok me ne iznervira pa moram da viknem, često sagledavam širu sliku. To je najlepše nešto što mi se desilo, ima divne drugare, divno ih je videti.“
Od porođaja, pa do sada ste samohrana majka, koliko je tešto biti i otac i majka u današnje vreme u našoj zemlji?
„Naravno da je jako teško ali je najlepše na svetu kada je dete u pitanju, onda se termin teško neuklapa, ali nije ni malo lako. Obratila mi se jednom jedna žena koja je vodić, prišla mi je i rekla da je isto samohrana majka i da živi sama sa svojim detetom i da zna kako mi je. Ima žena koje uspevaju da budu same sa svojim detetom.“
Vi ste iz petog puta, veštačnom oplodnjom, ostali u blagoslovenom stanju, da li ste svesni koliko ste pomogli nekim ženama?
„Mislila sam da je to izuzetno važno i zato sam i istupila da podržim. Uvek volim da podržim kada sam sigurna u nešto, ja sam sigurna jer znam kako ja proživljavam svoje majčinstvo i tu ogromnu sreću koju sam doživela kada sam dobila dete, nema tu težine, to je velika radost, sve ostalo se savladava. Želim da podržim nešto što je veoma važno, a što je krucijalno pitanje za mnoge žene koje nisu uspele da se pomire sa tim da neće imati dece. Ja i dalje govorim svima da je mnogo važno potruditi se na tu temu na svaki mogući način, odnosno pronaći način postati roditelji, to je mnogo važno, mnogi roditelji gledaju možda u svemu tome gde su oni, šta se sa mnom dešava, da li ću imati vremena za sebe? Roditeljstvo je davanje, davanje i predavanje bez potrebe i očekivanja da će ti se vratiti, a vrati se kada prohoda, kada popriča, kada te zagrli, te ručice oko vrata, rečenica ‘mama volim te’.“
Da li vam je žao što vaša majka nije dočekala unuče?
„Da, to mi je velika tuga. Moja majka je umrla godinu dana pre Darijinog rođenja, ali ja verujem u vezu“, rekla je ona, a šta je još dodala na temu majčinstva pogledajte u emisiji koja se nalazi na početku teksta.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Ušla sam u zgradu, upisala se i izašla, potom je poginulo 16 kolega, a ja sam od stresa izgubila bebu“: Lea Kiš o bombardovanju RTS i momentu kad je saznala da više neće biti majka
